О књизи: 2012 / „...– Па, зар ми није дозвољено да излазим са мушкарцем ако он не носи визит карту? – плакала је Фифи, а очи су јој светлеле. – Шта имамо овде: доба мрачног средњег века или доба... па, овог... просветитељства? Господин Хопкинс је можда најкул момак кога познајем. – одбрусила је тетка Цал „Господин Хопкинс је нова реч за употребу!“ – страсно је викала Фифи. – Реци шта хоћеш! По мом мишљењу, он је веома згодан, да, све је било много озбиљније него што су мислили. Ово није привремено замагљивање разума: Фифи је очигледно волела проклетог дивљака, и очигледно зато што је био упадљиво другачији од њеног вереника. Признала је да га је упознала пре само неколико дана, а сутра поново имају састанак...»